Nacionalna komisija za širokopojasni pristup i digitalni razvoj osnovana je danas u Beogradu.Nacionalna komisija je osnovana po ugledu na globalnu Broudbend komisiju, a sastoji se od 28 članova iz najrazličitijih sektora, među kojima su čelni ljudi sva tri operatora Telekoma Srbija, Telenora i Vip mobajl - Branko Radujko, Ćel Morten Jonsen, Tanasis Kacirumpas, potom predsednik SANU Nikola Hajdin, rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević, kao i direktori predstavništava multinacionalnih kompanija, medija i državnih institucija.
Nacionalna komisija za širokopojasni pristup i digitalni razvoj osnovana je danas u Beogradu.
Nacionalna komisija je osnovana po ugledu na globalnu Broudbend komisiju, a sastoji se od 28 članova iz najrazličitijih sektora, među kojima su čelni ljudi sva tri operatora Telekoma Srbija, Telenora i Vip mobajl - Branko Radujko, Ćel Morten Jonsen, Tanasis Kacirumpas, potom predsednik SANU Nikola Hajdin, rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević, kao i direktori predstavništava multinacionalnih kompanija, medija i državnih institucija.
Glavni zadatak Nacionalne komisije za širokopojasni pristup i digitalni razvoj biće promocija značaja širokopojasnog pristupa Internetu.
Na prvoj, osnivačkoj sednici je zaključeno da će Komisija biti usmerena na to da obezbedi univerzalno dostupan i pristupačan širokopojasni pristup, koji će do 2015. godine koristiti 40 posto domaćinstava u Srbiji, kao i nove modele poslovanja privatnog sektora koji će dovesti do realizacije ove vizije. Osim toga, Komisija treba da obezbedi stabilan regulatorni okvir, koji će privatnom sektoru omogućiti efikasno poslovanje, kvalitetne usluge širokopojasnog pristupa, stalne inovacije i održiv razvoj, zatim bolju saradnju državnih institucija, privatnog sektora i akademske zajednice, kako bi se podstaklo kreiranje domaćih Internet sadržaja.
Takođe, neophodna je i odgovarajuća razvojna politika vlade koja će postaviti jasne smernice i ciljeve za pružanje usluga e-uprave, e-zdravstva i e-obrazovanja i stimulisati povećanje tražnje za širokopojasnim pristupom.
Kako je naglasila državna sekretarka za digitalnu agendu Jasna Matić, razvoj širokopojasnog pristupa daje suštinski doprinos ostvarivanju glavnih razvojnih ciljeva svake zemlje, kao što su otvaranje novih radnih mesta, ubrzanje privrednog rasta, povećanje produktivnosti i dugoročnom unapređenjeu konkurentnosti privrede. Srbija treba da iskoristi tehnološku revoluciju, da krene u susret promenama i da na ovom tehnološkom talasu podigne kvalitet žvota svijih građana u svim bitnim aspektima - obrazovanju, zdravlju, ali i e - upravi tj elektronskoj komunikaciji sa državom'', istakla je Matić.
Jasna Matić je podsetila da su neke firme i države shvatile koliko se promenilo globalno tržište i odnosi među ljudima i država i na osnovu toga napravile ogromne rezultate. Firme su shvatile da umreženo društvo daje novi kvalitet, da uz male troškove dolazi do velikih inovacija i da se uz mnoštvo malih transakcija pravi izuzetno veliki promet i profit.
Prema izveštaju Evropske komisije, Srbija je u vrhu kada je reč o stopi rasta fiksnog širokopojasnog pristupa, dok izveštaj UN smešta Srbiju među tri zemlje koje su ostvarile najveći pomak u razvoju elektroniske upave, pa je naša zemlja sada na 51. mestu, dodala je ona.
Širokopojasni pristup internetu, posebno moblini pristup, biće ključni faktor za e-obrazovanje, e-uprava i e-trgovinu. Krajnji cilj je društo znanja, informaciono društvo, društvo u kome će svako moći da pristupi informacijama, da ih iskoriste na inovativan način, ali što je još važnije i podele sa drugima'', kazao je generalni sekretar Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) Hamadoun Ture. On jenaglasio i da je za mala i srednja preduzeća, koja zapošljavaju najveći broj radnika, od ključnog značaja dostupnost mobilnog širokopojasnog interneta.
Prema rečima sirektora Republičke agencije za elektronske komunikacije (Ratel) Milana Jankovića, trenutna vrednost tržišta telekomunikacija u servisima jeoko 1,5 milijarde evra što je oko pet posto BDP. Širokopojasi servisi bi u periodu od 2015-2020. godine doprineli povećanju broja zaposlenih za 25.000, ali i osnivanju oko 17.000 novih preduzeća u ovom sektoru. U poslednje tri godine broj internet pretplatnika povećao za oko 50 posto, rekao je Janković.
Janković je podsetio na značaj Nacionalne širokopojasne mreže, u čiji sastav bi moglo da uđe više od 5.000 kilometara optičkih kablova Elektroprivrede Srbije, potom mreža Železnica Srbije, kao i akademska mreža AMRES, a ona bi doprinela kvalitetnijim servisima u svim oblastim društva.